Konačni rezultati o poslovanju sektora osiguranja još nisu raspoloživi, ali prema rezultatima u prvih devet meseci 2018. godine evidentno je da su na tržištu osiguranja nastavljeni pozitivni trendovi, kaže Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije. Oni se, između ostalog, ogledaju u rastu bilansne sume i adekvatnom pokriću tehničkih rezervi životnih i neživotnih osiguranja.
Ukupna premija osiguranja je nastavila da beleži rast – 5,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Pritom je rast iznad proseka ostvaren u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, osiguranju motornih vozila, osiguranju pomoći na putu, kao i kod životnih osiguranja. „U strukturi ulaganja društava za osiguranje dominiraju državne hartije od vrednosti u ukupnom iznosu oko 145 milijardi dinara, ali se očekuje da bi u budućnosti mogli više da koriste i mogućnost ulaganja u nepokretnosti“, dodaje Tabaković.
Sektor osiguranja je adekvatno kapitalizovan, pri čemu su garantne rezerve više nego dvostruko veće od kapitalnih zahteva. Takođe, sektor osiguranja u prva tri tromesečja 2018. godine beleži pozitivan poslovni rezultat, i to u višem iznosu nego u istom periodu prethodne godine. Sa dva odsto učešća osiguranja u BDP-u Srbija je iza zemalja u razvoju, a pogotovo u zaostatku za razvijenim zemljama.
Kakve trendove očekujete u narednom periodu?
– Prema pokazateljima razvijenosti, kao što je premija po stanovniku, tržište osiguranja u Srbiji jeste manje razvijeno u poređenju sa članicama Evropske unije, ali ne u tolikoj meri i u poređenju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope. Premija po stanovniku u Srbiji u 2017. godini bila je 134 dolara, što je za 26 dolara više u odnosu na 2016. godinu, dok u zemljama Centralne i Istočne Evrope u 2017. godini iznosi 198 dolara. U narednom periodu se u Srbiji očekuje nastavak pozitivnog trenda, podržan s jedne strane ekonomskim rastom koji se za 2018. godinu procenjuje na 4,4%, kao i očekivanim rastom od 3,5% u 2019. godini, pretežno vođenim domaćom tražnjom, odnosno potrošnjom domaćinstava i investicijama. S druge strane, rast sektora uslovljen je i poslovanjem samih društava. Tu, pre svega, mislim na njihovu posvećenost da razviju i ponude proizvode u skladu sa potrebama privrednih subjekata i stanovništva, vodeći pritom računa o očuvanju njihovog poverenja u osiguranje, što se postiže pravovremenom i adekvatnom isplatom šteta i brigom o kvalitetu rada kanala prodaje društva.
Kako biste ocenili efekte implementacije Solventnosti II na domaće tržište osiguranja u poslednje dve godine?
– Osnovni cilj Solventnosti II je obezbeđivanje višeg nivoa zaštite korisnika osiguranja i veće stabilnosti tržišta osiguranja. Uvođenje ovog koncepta u EU od 2016. godine postavilo je niz izazova kako pred industriju, tako i pred superviziju osiguranja. Primena regulatornog okvira zasnovanog na rizicima predstavlja značajno unapređenje i sa sobom donosi značajne koristi i za industriju osiguranja i za korisnike. Kapital industrije osiguranja bolje je usklađen sa rizicima kojima su osiguravači izloženi, poslovni modeli su prilagođeni poslovnom okruženju u kome dominiraju niske kamatne stope, unapređeni su sistemi upravljanja kompanijama, kao i kapaciteti za upravljanje rizicima. U cilju unapređenja daljeg razvoja dobre poslovne prakse domaćih osiguravača NBS je kroz izmene i dopune Zakona o osiguranju 2014. godine preuzela deo kvalitativnih zahteva Solventnosti II (sistem upravljanja, sopstvena procena rizika i solventnosti, zahtevi u pogledu stručnosti i podobnosti pri licenciranju subjekata nadzora itd.) i ugradila ih u domaću regulativu, u čemu su do sada ostvareni zadovoljavajući rezultati. Tokom 2018. NBS je otpočela sa razmatranjem primene i ostalih zahteva Solventnosti II, koje će zbog svoje kompleksnosti trajati najmanje do 2021, pri čemu je ostvaren i izuzetno visok stepen saradnje sa domaćom industrijom osiguranja.
Sa spekulacijama u vezi sa mogućom novom finansijskom krizom postavlja se i pitanje rezilijentnosti sektora osiguranja na finansijske potrese. Koliko su domaće osiguravajuće kompanije spremne za takav scenario?
– Finansijska kriza koja je potresla svetsku ekonomiju u periodu 2007–2008. potekla je iz bankarskog sektora i njen direktni uticaj na industriju osiguranja bio je daleko manje izražen, ali je ostavio značajan trag na politike preuzimanja rizika. Imajući u vidu nivo razvijenosti tržišta osiguranja u Srbiji, kao i domaćeg tržišta kapitala, NBS je od preuzimanja funkcije regulatora tržišta osiguranja zadržala striktnu politiku ograničenja investiranja sredstava tehničkih rezervi osiguranja. To je dovelo do toga da je najveći deo sredstava za pokriće tehničkih rezervi osiguranja investiran u državne hartije od vrednosti, što ujedno predstavlja i garanciju ispunjenja svih obaveza nastalih po osnovu ugovora o osiguranju. Iz vida nismo izgubili ni druge značajne oblike investiranja, pa su 2016. i 2017. godine sprovedeni i testovi otpornosti tržišta osiguranja na stresove u okviru kojih je izvršena i provera uticaja pada vrednosti dužničkih hartija od vrednosti (izuzev državnih), akcija, nepokretnosti i potraživanja za premiju na pokazatelje adekvatnosti kapitala. Tada je utvrđeno da bi značajаn pad vrednosti navedene imovine uticao na pad tih pokazatelja, ali adekvatnost kapitala društava za osiguranje ne bi bila ugrožena.
Svedoci smo velikih promena u bankarskom sektoru povezanih sa digitalizacijom, koje svojim merama podstiče i NBS. Koliko se brzo sektor tržišta osiguranja prilagođava ovim novim trendovima?
– Tržište osiguranja u Srbiji prati globalne trendove u razvoju digitalizacije. Društva za osiguranje ne samo što kontinuirano prate zahteve i potrebe korisnika i ulažu u razvoj informacione tehnologije već i nude sve više usluga koje se mogu ugovoriti posredstvom komunikacije na daljinu. Društva na taj način povećavaju svoju efikasnost, ali i smanjuju operativne troškove. Podsetila bih vas da je NBS predlagač Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, koji je u primeni od 2018. Njime su, s jedne strane, postavljeni jasni uslovi pod kojima se usluge mogu ugovarati korišćenjem tog kanala prodaje, a s druge strane, propisane informacije i način na koji korisnici finansijskih usluga treba da budu informisani pre zaključenja ugovora na daljinu, kao i kada i u kojim rokovima mogu odustati od tog ugovora. Bolje i potpunije uređena prava korisnika usluga osiguranja koju donosi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, odgovarajuća rešenja kojima se povećava sigurnost elektronskog poslovanja, podstaći će korisnike da se lakše i radije odlučuju na taj način ugovaranja usluga osiguranja.
U okviru Pregovaračke grupe 9 značajan deo prilagođavanja odnosi se na sektor osiguranja. Kako ocenjujete napredak postignut u 2018?
– Usklađivanje sektora osiguranja sa pravnim tekovinama EU predstavlja veliki izazov, naročito imajući u vidu neophodnost primene Solventnosti II koja je izuzetno kompleksna, a ne treba zaboraviti ni Direktivu o distribuciji osiguranja. U tom smislu, u 2018. godini su načinjeni značajni koraci kako bi se obezbedilo ispunjenje svih ciljeva definisanih Nacionalnim programom usvajanja pravnih tekovina EU (NPAA). U prvom koraku izvršeno je prilagođavanje Strategije za implementaciju Solventnosti II u Srbiji, kojom je predviđen niz dodatnih aktivnosti u čiju se realizaciju krenulo odmah, pri čemu je postignut i visok stepen saradnje sa industrijom osiguranja. Očekujemo da će nam osnove koje smo postavili u toku 2018. godine pomoći da uspešno i blagovremeno prevaziđemo sve izazove pred nama.
Koliko često dobijate pritužbe građana na rad osiguravajućih kuća i koliko su one utemeljene?
– Od 2015. godine, kada je počela primena Zakona o osiguranju i kada je doneta Odluka o načinu zaštite prava i interesa korisnika usluga osiguranja, zabeležen je povećan broj prigovora upućenih na rad društava za osiguranje, čemu je doprinela bolja informisanost korisnika o načinu zaštite njihovih prava i interesa. Pomenutim zakonom utvrđena je obaveza na informisanje pre zaključenja ugovora o osiguranju, kao i tokom njegovog trajanja, što korisnicima usluga osiguranja omogućava da budu upoznati sa svim bitnim elementima tog ugovora, kao i sa načinom zaštite svojih prava. Pored toga, propisima je utvrđena i obaveza za društva za osiguranje da svoje korisnike obaveste o pravu da se prigovorom obrate NBS ako nisu zadovoljni odgovorom društva za osiguranje na njihov prigovor. Od 2016. godine do danas broj prigovora je ujednačen i kreće se oko 1.000 prigovora godišnje, a korisnici najviše izražavaju nezadovoljstvo odlukama društava za osiguranje donetim po odštetnim zahtevima po osnovu osiguranja od autoodgovornosti i osiguranja od posledica nesrećnog slučaja.
Kolika je danas finansijska pismenost građana kada je u pitanju osiguravajući sektor i kako NBS doprinosi podizanju te pismenosti?
– Uz rad na zaštiti korisnika finansijskih usluga posvećeni smo i finansijskom opismenjavanju građana i privrede. Imamo posebnu internet-stranicu „Tvoj novac“ (www.tvojnovac.nbs.rs) koja sadrži korisne informacije o finansijskim uslugama, održavamo edukativne tribine širom Srbije i koristimo svaku priliku da građanima pružamo detaljne i sveobuhvatne informacije o novcu, finansijskim tržištima i finansijskim uslugama. Naša namera je da svim ovim aktivnostima pomognemo građanima da razumeju usluge osiguranja, da ih podsetimo da pre donošenja odluke o korišćenju određene usluge moraju pažljivo i potpuno da se informišu o karakteristikama konkretne usluge osiguranja (o ceni, pokriću rizika, isključenjima i drugim značajnim elementima ugovora o osiguranju). Samo tako mogu na vreme da sagledaju da li će određenom uslugom osiguranja biti zadovoljene njihove potrebe i da donesu ispravnu odluku o korišćenju određene usluge.