Ovo je put ka otvaranju Poglavlja 27, upravljanju vodama, zaštiti prirode, klimatskim promenama, svim onim stvarima koje su deo integracije Evropskoj uniji. Ovo su ekstremno važna pitanja za Srbiju. Ako pogledamo u budućnost, možemo da otvorimo potpuno nov deo ekonomskog razvoja
Druga konferencija o održivom razvoju povodom Dana planete Zemlje Serbia Goes Green, u organizaciji Color Press Grupe i magazina Diplomacy and Commerce, održana je u četvrtak 20. aprila u hotelu Crowne Plaza.
Konferenciju je otvorio ambasador Švedske, Jan Lundin, govoreći o izazovima i perspektivama Srbije u ovoj oblasti:
„Bitno je da sada počinje ne samo rešavanje problema ekološke prirode, nego i stvaranje nove privrede u Srbiji koja će dati nove poslove i povećavati životni standard dugoročno. Zato smatram da je ova konferencija važna“, rekao je ambasador.
Da li Srbi, prema vašem iskustvu življenja ovde, dovoljno cene lepote koje im je podarila priroda?
– Da, svakako. Srbija je prelepa zemlja, a Srbi, kao i Šveđani, uživaju u prirodi, i to je primetno čak i u svakodnevnom životu. Međutim, ponekad se ovde u prirodi nalazi i otpad koji baš i ne pripada toj prirodi i treba jačati rad na sistematizaciji upravljanja otpadom. O upravljanju otpadom, kao i o problemima prečišćavanja otpadnih voda dosta se razgovara između EU i Srbije. Švedska je aktivan učesnik u ovim razgovorima. Godišnje ulažemo 11 miliona evra u saradnju sa Srbijom, a najveći deo ovog novca, više od polovine, ide projektima koji se tiču upravo pomenutih problema. Srbija u ovom trenutku uspeva da prečisti manje od 10% izlazne otpadne vode, a do ulaska u EU taj procenat bi trebalo da se podigne na 95%. Švedska planira da pomogne u tome i kada je reč o planiranju, i kada je reč o finansijskim investicijama.
Zašto je Švedska odlučila da podrži Srbiju u oblasti ekologije, najzahtevnijeg poglavlja u EU integracijama?
– Baš zato što su problemi u oblasti održivosti i ekologije u Srbiji otežavajući faktor i značajna prepreke na putu Srbije prema EU. Postoje i drugi problemi kao što su vladavina prava, jačanje i podizanje kapaciteta institucionalne infrastrukture.
Šta je do sada postignuto i šta su vaši dalji ciljevi u Srbiji u ovoj oblasti?
– Kao što sam pomenuo, Srbija u ovom trenutku uspeva da prečisti manje od 10% izlazne otpadne vode, a do ulaska u EU taj procenat bi trebalo da se podigne na 95%. Zapravo ovaj cilj ne mora da bude u potpunosti ispunjen do ulaska u EU, ali bi morao da postoji strateški plan koji će dovesti do ispunjenja ovog cilja, barem u narednoj deceniji. Tu Švedska pomaže uz pomoć Švedskog zavoda za zaštitu životne sredine (Naturvårdsverket). Upravo smo sklopili Sporazum o saradnji u ovoj oblasti, i to je tek početak jednog dugog, ali pozitivnog procesa u kome se, u suštini, zaista premalo govori u medijima, dok se mnogo više se govori o svakodnevnoj politici i regionalnim političkim problemima.
Da li, živeći u Srbiji gde su mogućnosti za reciklažu male, uspevate da se držite svojih principa koje ste doneli od kuće?
– Zaista da. U ambasadi imamo opremu za recikliranje i navikli smo da živimo onako kako smo naučili. Čak smo u ambasadi nabavili i bicikle, a ja često na sastanke idem pešice, a ne automobilom. To je definitivno dobro za zdravlje.
O Poglavlju 27 najčešće se govori u svetlu troškova. Koliko usmerenje na zelenu ekonomiju može da bude motor razvoja privrede i gde je mesto privatnog sektora u investicijama zaštite životne sredine?
– Zelena ekonomija bi veoma lako mogla da bude deo svetle budućnost srpske privrede. Na ekološke probleme treba gledati kao na ekonomski potencijal. Reciklaža otpada ne mora da bude trošak za privredu, već se može isplatiti dugoročno. Manje trošiti znači štedeti, a i reciklirati na neki način znači štedeti. Privredni sektor svakako ima veliku ulogu i može da bude čak i najznačajniji faktor kada je reč o rešavanju ovih problema. Prve investicije obično koštaju dosta novca koji mora da se izdvoji iz državnih ili evropskih fondova. Ali to je novac koji će doneti izuzetno pozitivan efekat celoj srpskoj privredi uključujući i privatna preduzeća. Za ovakve investicije će se uvek naći novac.
Najavili ste da ćete se posvetiti prehrambenoj industriji i opcijama kako Srbija može izvoziti hranu u Švedsku. Gde vidite najveće potencijale za saradnju?
– U junu prošle godine imali smo veliku konferenciju o tome kako izvoziti hranu i prehrambene proizvode u EU, uključujući naravno i Švedsku. Ove godine smo imali konferenciju o gradskoj poljoprivredi i smanjenju bacanja hrane, i u domaćinstvima, ali i u prodavnicama kada je reč o proizvodima kojima je, na primer, istekao rok trajanja. Mislim da Švedska može da bude inspirativna kada je reč o tehnološkim rešenjima u oblasti održive poljoprivrede. Organizovali smo i konferenciju o održivom svinjarstvu i pilićarstvu u pogledu uzgajanja i tretiranja otpada koji u tom procesu nastaje. Preneli smo iskustvo iz Švedske koje može da bude dobar primer srpskim farmerima. Ikea se otvara u Srbiji sredinom avgusta i tamo će moći da se nabavi oprema za urbanu poljoprivredu. Jedna od najvećih švedskih kompanija Tetra Pak u Gornjem Milanovcu ima fabriku gde se izvozi oko 3 milijarde pakovanja za piće. To je jedna od najvećih fabrika tog tipa u svetu i ovo je takođe nešto što bismo mogli da imamo u vidu kada je reč o konkurentnosti srpske privrede. Srpski prehrambeni sektor svakako imam još dosta izvoznog potencijala i što se tiče EU, i što se tiče Švedske.
U Srbiji posluje oko 80 preduzeća koje su u nekoj vrsti afilijacije sa švedskim kompanijama. Kao posebno zanimljivu oblast istakli ste ICT. Šta ovde možemo da očekujemo?
– ICT je zaista interesantan sektor za buduću saradnju između Švedske i Srbije. Ericsson još uvek dobro posluje u ovom regionu, ali vidim i veliki broj novih švedskih kompanija koje sarađuju sa srpskim predstavnicima, u recimo, oblasti gejminga. Švedsko znanje u oblasti bezgotovinskog plaćanja je veoma interesantno za ovo tržište. U Stokholmu se gotovo uopšte ne koristi gotovina. Plaća se samo karticama. Time se smanjuje prostor za organizovani kriminal, izbegavanje plaćanja poreza, pljačke i razbojništva. U Srbiji se sada može plaćati karticom mnogo više nego ranije, ali postoji još dosta mogućnosti za napredovanje i mislim da Švedska može doprineti inovacijama u ovoj oblasti.
Koliko je švedski akademski obrazovni sistem prepoznat u srpskoj akademskoj zajednici i među budućim studentima?
– Znam da se švedski akademski sistem visoko kotira u srpskoj javnosti. To je naravno sjajno i pokušavamo da proširimo mogućnosti za srpske studente koji bi želeli da svoje studije nastave u Švedskoj. Ipak, činjenica je da je studiranje u Švedskoj prilično skupo i bez stipendije gotovo je nemoguće za srpske studente ukoliko ne dolaze iz bogatih porodica. Zbog toga se već dve godine bavimo tom temom (a planiramo to da činimo i narednih godina), promovišemo projekat Study in Sweden, koji organizuje Švedski institut, i ohrabrujemo talentovane studente da apliciraju za program stipendija. Ja se nadam da će se onog trenutka kad Srbija uđe u EU, ova situacija radikalno promeniti. Ali to, nažalost, moramo još malo da pričekamo.