Sektor osiguranja, kao i ceo finansijski sektor, neraskidivo je vezan za tkivo celokupnog privrednog sistema i zajedno će rasti. Ali najvažniji podsticaji razvoju sektora osiguranja su edukacija klijenata i poreski podsticaji za one koji odgovornije upravljajusvojom budućnošću
Posle godine dobrim delom posvećene uspešnom usaglašavanju sa novim zakonskim okvirom verujem da će 2017. godina biti obeležena aktivnijom promocijom samog instituta osiguranja i sektora u celini, kaže Vladimir Đorđević iz Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije, s kojim smo razgovarali o trendovima u finansijskom sektoru.
Kako ocenjujete ukupne uslove poslovanja banaka i osiguravajućih društava na srpskom tržištu?
— Kao što je na zajedničkoj sednici Odbora za bankarstvo i Odbora za osiguranje u Privrednoj komori Srbije izjavio direktor Uprave NBS, Đorđe Jevtić, 2016. godina je bila dobra za bankarski i sektor osiguranja. Bankarski sektor je dobro kapitalizovan i likvidan a stope rasta u sektoru osiguranja su veće od onih na bankarskom tržištu. Finansijski sektor ipak je neodvojiv od realnog sektora i najšira ocena bi bila da finansije dele sudbinu ostatka privrede. Prethodna godina bila je godina fiskalne konsolidacije, zabeležen je rast BDP-a uz stabilnost domaće valute, a posledice se osećaju i u privredi. Za sektor osiguranja se najkraće može reći da je već duže vreme stabilan i perspektivan. Ipak, ta perspektivnost može značiti i da nisu do kraja ostvareni svi potencijali. Sektor osiguranja je neiskorišćeni potencijal društva u celini. Visoki standardi poslovanja, uređen sistem, neupitna finansijska stabilnost (uspešno je sproveden i prvi stres test tokom prošle godine), a opet se pri velikim poremećajima (elementarnim nepogodama) posledice nepotrebno mnogo osećaju u državnom budžetu. Kao primer mogu se pomenuti poplave iz 2014. godine, kada je ukupna procenjena šteta, bez gubitaka usled prekida poslovanja, bila preko 1,5 milijardi evra a iz sredstava osiguranja je isplaćeno tek oko 40 miliona evra. Sve što je osigurano bilo je i isplaćeno ali… premalo je bilo osigurano. Zašto je to tako?
Koje biste trendove izdvojili kao najvažnije u 2017. godini?
— Ako posmatramo samo sektor osiguranja, onda bih istakao dalji proces implementacije Solvency II režima, tektonskupromenu u evropskom osiguranju, a što se Srbije tiče, posle godine dobrim delom posvećene uspešnom usaglašavanju sa novim zakonskim okvirom mislim da će 2017. godina biti obeležena aktivnijom promocijom samog instituta osiguranja i sektora u celini. U širem kontekstu svakako bih istakao digitalizaciju i sve promene u životima svih nas koje su svakodnevna posledica toga. Promene nisu samo direktne već i indirektne za sektor osiguranja. Menjaće se ne samo poslovni procesi već će najveće promene biti u promeni kako klijentele, tako i rizika koji se pokrivaju.
Koliko je ukupan institucionalni okvir usklađen sa potrebama sektora?
— Institucionalni okvir je u velikoj meri, skoro potpuno, usklađen sa okruženjem, naročito sa EU. Učesnici na tržištu osiguranja su jednim brojem i deo međunarodnih finansijskih korporacija, pa je jednoobraznost u poslovnom okruženju svakako prednost. Krajem 2016. godine NBS je usvojila propise kojim su uvedeni Bazel III standardi u Srbiji, poslednje zakonske promene u sektoru dovele su pravni okvir na ivicu Solvency II režima, usvojena je strategija za implementaciju Solvency II. Naravno, uvek ima prostora za poboljšanje, a promene koje bi doprinele razvoju sektora su one koje bi liberalizovale prodajnu mrežu, a polako treba tražiti i prostora za fiskalne podsticaje onima koji sa više odgovornosti razmišljaju o svojim rizicima, spremajući se za budućnost bezplana koji se svodi na „Država će pomoći“.
Šta su sa stanovišta vaših članica najvažniji preduslovi za dinamičniji razvoj sektora osiguranja?
— Ono što je karakteristika srpskog sektora osiguranja je ipak nedovoljan obuhvat, a uzroci nisu samo institucionalni. Najlakše bi bilo i da jesu, jer bi setada i rešenja najlakše pronašla. Ali sektor osiguranja, kao i ceo finansijski sektor uostalom, neraskidivo je vezan za tkivo celokupnog privrednog sistema i zajedno će rasti. Ali najvažniji podsticaji razvoju sektora osiguranja su promocija i poreski podsticaji. Promocija podrazumeva edukaciju klijenata, koji moraju razumeti i svoju potrebu za osiguravajućim pokrićem, a i koje pokriće na kraju imaju. Ukoliko neko svoje osiguravajuće pokriće razume tek u trenutku kada dođe do štetnog događaja, može doći samo do narušavanja poverenja. Poreski podsticaji moraju biti podrška onima koji odgovornije upravljaju svojom budućnošću. Važno je ovde naglasiti da treba imati u vidu potrebu da se uvođenjem novih poreskih podsticaja ne uvodi na uštrb postojećih.
Koje biste inicijative Udruženja izdvojili kao najvažnije u vezi sa zastupanjem zajedničkih interesa članica Udruženjapred nadležnim državnim organima i institucijama?
— Privredna komora Srbije obratila se Ministarstvu finansija sa inicijativom da se merama poreske politike podstakne kolektivno životno osiguranje. Smatramo da je u cilju bržeg razvoja životnog osiguranja i stvaranja uslova da poslodavci mogu da pruže veću osiguravajuću zaštitu svojim zaposlenima, potrebno obezbediti i odgovarajuće poreske podsticaje za kolektivno osiguranje života, tj. izjednačavanje sa kolektivnim osiguranjem od posledicanezgode. Pozitivan je trend rasta udela premije životnog osiguranja u ukupnoj premiji, ali dok ne dostignemo nivo koji jebliži 50% ne smemo biti zadovoljni.
Na koji način Udruženje doprinosi stručnom usavršavanju članica i pokretanju aktuelnih tema u oblasti tržišta finansijskih usluga?
— Udruženje za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije je samo jedno od sektorskih udruženja Privredne komore Srbije i osnovna prednost je mogućnost otvaranja vrata ka drugim sektorima. Kao što je na početku rečeno, sektor finansija je neodvojiv od realnog sektora i samo deo ukupnog privrednog sistema. Problemi koji postoje su zajednički, rast će biti zajednički i naravno da je neophodno zajednički usaglasati pravce delovanja. Stoga u narednom vremenu planiramo intenzivnije povezivanje sektora osiguranja sa drugim sektorima, poljoprivredom za početak. Zajedničke sednice ili upitnici kojima pokušavamo da utvrdimo nivo međusobnog razumevanja su neki od načina na koji da radimo, ali to je prvi korak. U daljem periodu očekujemo intenzivnije aktivnosti u zajedničkom delovanju na kreiranju sistema koji je prilagođeniji specifičnostima današnje privredne realnosti.